Iz strane štampe

Detalji: Autor admin; Kategorija: Iz strane štampe; Objavljeno 09 maj 2011; Pogodaka: 5451

Havana Ustav Republike Kube, izborom i suverenom odlukom njenog naroda priznaje postojanje samo jedne političke partije u zemlji, Komunističke partije Kube (KPK). To nije politička partija po tradicionalnom modelu takozvane buržoaske liberalne demokratije. Nije izborna partija. Prema ograničenjima koja nameće zakon i zbog same činjenice da KPK nije izborna partija, ne predlaže niti bira ijednog kandidata. Ne učestvuje u procesu izbora poslanika za Nacionalnu skupštinu narodne vlasti (vrhovnog organa kubanske države), članova narodnog vrhovnog suda, niti predsednika Državnog saveta.

KPK pripada uloga usmerivača, nadzornika i garanta participativne demokratije i održivog razvoja sa socijalnom jednakošću i pravdom u kubanskom socijalističkom društvu.

Partija obavlja svoj posao putem ubeđenja, uverenja i tesne i stalne veze sa građanima. Njene redove čine istaknuti radnici, seljaci, intelektualci, umetnici, naučnici, izabrani zbog ličnih zasluga i obaveze prema zajedničkoj dobrobiti. Odluke koje usvaja su obavezujuće za izvršavanje samo za njene članove. Taj koncept i praksa garantuju da se u jednom sistemu gde postoji samo jedna partija potencira i da prevladava najširi pluralitet mišljenja.

Detalji: Autor Glas Rusije; Kategorija: Iz strane štampe; Objavljeno 24 mart 2011; Pogodaka: 4471

U noći između 24. i 25.marta 1999. godine bez dozvole SB UN započela je vojna operacija NATO-a protiv Jugoslavije. Bombardovanja zemlje trajala su 78 dana, poginulo je oko 2500 ljudi, 12 000 je bilo ranjenih. Pod udarom zemalja NATO-a našli su se ne samo vojni objekti, već i objekti infrastrukture. Seća se rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jelena Guskova.

Ovaj dan nemoguće je zaboraviti. Posle 8 sati uveče smo saznali da avioni lete u stranu Beograda. Odmah sam počela da zovem svoje poznanike u Srbiji, govorila da će sada početi bombardovanja, da sakriju decu, da odu sa trgova. Ali u Beogradu niko nije verovao. Zato što je bilo nemoguće poverovati u nešto tako kada je već odavno iza leđa Drugi svetski rat, kada je reč o evropskoj demokratskoj državi... Akcije Alijanse bile su vrlo grbe, vrlo uporne. NATO je uvežbavao u Jugoslaviji precizne napade i novo naoružanje, primenjivao zabranjene vidove naoružanja i paralelno rešavao vrlo mnogo svojih zdataka.

Uzrok agresije protiv SR Jugoslavije Jelena Guskova vidi ne u unutarpolitičkoj situaciji u zemlji.

Detalji: Autor Alen Vuds i Ted Grent; Kategorija: Iz strane štampe; Objavljeno 17 februar 2011; Pogodaka: 6764

(uvod u članak L. Trockog 'Marksizam u našem vremenu')

Preuzeto sa sajta In Defence of Marxism

Na pragu dvadeset prvog veka, čovečanstvo stoji na raskršću. Sa jedne strane, dostignuća nauke, tehnike i industrije ukazuju na put u blještavu prosperitetnu budućnost, socijalno blagostanje i beskonačni kulturni napredak. Sa druge, i sama egzistencija ljudske rase je ugrožena uništavanjem planete u ime profita; masovna nezaposlenost, za koju se sa pouzdanjem tvrdilo da je stvar prošlosti, pojavila se u svim naprednim kapitalističkim zemljama, a da ne govorimo o košmaru siromaštva, neznanja, ratova i epidemija koje konstantno pogađaju dve trećine čovečanstva u tzv. "Trećem svetu".

Pad Berlinskog zida i kolaps birokratskih staljinističkih režima u Rusiji i istočnoj Evropi su izazvali talas euforije na zapadu. Smrt staljinizma je slavljena kao "kraj socijalizma". Konačna pobeda "slobodnog tržišta" je objavljivana na stranama žurnala od Tokija do Nju Jorka. Stratezi kapitala su likovali. Frensis Fukujama je čak otišao toliko daleko da je proglasio "kraj istorije". Od sada, neće više biti klasne borbe. Sve će biti za najbolje u najboljem od kapitalističkih svetova.

Detalji: Autor Ivan2; Kategorija: Iz strane štampe; Objavljeno 05 februar 2011; Pogodaka: 4918

Grci su do guše u blatu recesije jer rigidni kurs konsolidacije saseca u korenu svaku šansu za povećanje rasta. Zato je bolje saseći dugove kako bi ova zemlja na periferiji evro-zone malo prodisala. Ali, kako to učiniti?

Analitičarka Birgit Fige smatra da postoji mogućnost da se grčke obveznice pokupuju ispod cene – naravno, ukoliko investitori prihvate da ih prodaju uz gubitak od 20 do 40 odsto. Birgit Fige prenosi da je još verovatnija mogućnost da Grčka uz pomoć kredita sa povoljnom kamatom sama kupovinom povrati deo svojih državnih obveznica.

List Handelsblat ima informacije prema kojima nemačka vlada ne bi imala ništa protiv takvog rešenja, jer bi se na taj način smanjio dug Grčke. Ali, rizik ove procedure sastoji se u tome što će vrednost obveznica porasti kada tržište bude registrovalo da neki veliki igrač, bilo da je u pitanju grčka država ili finansijski štit EU, te obveznice kupuje.

Detalji: Autor Špigl; Kategorija: Iz strane štampe; Objavljeno 14 januar 2011; Pogodaka: 4396

Bez pomoći evro tone ...

Potreban je hitan oporavak evra, kaže u intervju nemačkom nedeljniku, „Špigl“, američki ekonomista, poznat po tome što je među prvima predvideo globalnu privrednu krizu. Nemačka mora obezbediti više novca za tu namenu ali i omogućiti Evropskoj centralnoj banci labaviju monetarnu politiku. Sve drugo, po njemu, vodi u pravu katastrofu.

Špigl: Kakva je sada situacija u Americi?

Rubini: Ove godine privredni rast će izneti 2,7 odsto i to se smatra dobrim. Rizik eventualnog usporavanja je smanjen. Politika kupovanja državnih obveznica kao i smanjenja poreza daju efekte. Ne valja, međutim, što je kriza nekretnina i dalje aktuelna i što to ima uticaja na bilanse banaka a pogotovo je loše stanje na sektoru federalnog i dugova velikog broja saveznih država.

Špigl: Izgleda da smanjenje poreza za bogate ima slab efekat na poželjan dodatni rast?

Rubini: U tome je srž problema. U pitanju je bacanje novca. Naduvaće se deficit a neće se obezbediti rast. Na nesreću, ne vidi se da će se u tom pogledu nešto menjati sve do predsedničkih izbora naredne godine. Siguran sam zato da će javni dug u narednih nekoliko godina stvoriti veliku nervozu na domaćim berzama.

Detalji: Autor Ivan2; Kategorija: Iz strane štampe; Objavljeno 09 novembar 2010; Pogodaka: 3762

Prof. Misel Cosudovski

Dzered Izrael (urednik, Carevo Novo Odelo)
Prof. Piter Maher
Niko Varkeviser
Karen Talbot (Covert Action Quarterly magazin)

Uprkos izjavama koje Zapadna stampa ponavlja kao papagaj da je «Milosevic diktator», prava i jednostavna istina je da je SR Jugoslavija parlamentarna demokratija. Vlada SRJ vlada samo ako ima vecinu u skupstini. Na proteklim izborima, vladajuca koalicija je ojacala tu skupstinsku vecinu.

Danas [5. oktobra] su mase koje je opoziciona koalicija DOS dovela u Beograd napale zgradu Skusptine i delimicno je spalile. Napale su i opljackale kancelarije SPS-a. Unistile su Radio-Televiziju Srbije (RTS), istu onu koju je NATO bombardovao prosle godine. Zatim su napale obicne gradjane.

Paljevina parlamenta, unistavanje imovine po Beogradu i napadi na gradjane koji nisu pruzali podrsku opoziciji samo potvrdjuju nasa strahovanja. Nasilje kojem smo ovde nedelje bili svedoci: ratoborna rulja dovedena u Beograd, skupa sa velikim kolicinama novca kojim su podmicivani svi koji bi prisli DOS-u – ove mere imaju za cilj da uniste pravni poredak u SR Jugoslaviji. Konacni cilj je da se na vlast dovede rezim pod kontrolom SAD. Nije ni cudo sto Madlen Olbrajt likuje. Ovo je demokratija po njenoj meri.

DOS i njegove sefove u Vasingtonu i Bonu nikada nije zanimao izbor g. Kostunice za predsednika. Zato su zapadni i «nezavisni» jugoslovenski mediji podizali optuzbe da ce Milosevic «sigurno» varati na izborima pre nego sto su izbori i odrzani. Drugim recima, za DOS i Zapad nije bilo bitno da pobede, vec da mogu da vicu «Kradja!» i onda organizuju provokacije.

Da je DOS samo hteo da osvoji predsednicko mesto, zasto onda nije izasao na drugi krug izbora? Kostunica je svakako imao prednost od 10%. Jedan od razloga sto DOS nije hteo da ucestvuje je bio strah od 40% glasaca koji nisu izasli na biralista u prvom krugu. Vecina ovih ljudi su nacionalisti, koji se odlucno protive NATO-u. Ni pod kojim okolnostima oni ne bi glasali za DOS, koji je po njima u savezu sa NATO. Kostunica bi dakle mogao da izgubi u drugom krugu.

Ali ovo nije glavni razlog sto je DOS bojkotovao drugi krug izbora. Njihov najveci problem je da predsednik SRJ nema nikakvu vlast ukoliko iza njega ne stoji skusptinska vecina. DOS je izgubio skusptinske izbore. Bez upotrebe sile i podmicivanja, DOS bi ostao manjina u skusptini. Cilj DOS-a, koji je razradjen u Vasingtonu i Bonu, nije bio rusenje Milosevica kao predsednika, vec uzurpacija demokratske volje jugoslovenskog naroda – rusenje celog parlamentarnog sistema.

Mi smo vec dokumentovali bliske veze izmedju NATO i DOS-a. NATO je ove veze potvrdio na brojne nacine, ponajvise milionima dolara u mitu koje su SAD slale u Jugoslaviju. Bez tih sredstava, DOS bi bio niko i nista.

Strana 13 od 13

Zbog čega postoji jedna jedina politička partija na Kubi

Srbi nisu hteli da gube nezavisnost

Relevantnost Marksizma danas

Ima li spasa za Grčku?

Nurijel Rubini u intervjuu Špiglu:

Rulja po nalogu SAD pokusava da izvrsi puc protiv demokratije u Jugoslaviji