Jozef Stiglic: MMF-ov PUT DO PROKLETSTVA
Zastarelo- Detalji
- Autor Uredjuje -Admin
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 7037
Jozef Stiglic, profesor ekonomije na američkom univerzitetu Stanford, bivši savetnik američkog predsednika Bila Klintona i nekadašnji predsednik Svetske banke za obnovu i razvoj odlučio je da „progovori“ o tome kako moćne zapadne banke i Međunarodni monetarni fond u svojim tajnim dokumentima planiraju i hladnokrvno izazivaju socijalne nemire u mnogim siromašnim i tranzicionim zemljama širom sveta koje navodno „pomažu“. Tekst je izvorno objavljen u londonskom “Obzerveru” (“The Observer”) još 2001. godine, a mi ga zbog njegove aktuelnosti prenosimo čitaocima Srpske analitike.
ČETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA
Perfidno smišljeni scenario je sledeći: Prvo se snimi i detaljno analizira privredno i kadrovsko stanje svake države koja zatraži finansijsku pomoć za svoj razvoj ili opstanak. Nakon toga, Svetska banka za obnovu i razvoj vladi dotične zemlje uručuje istovetan tipizirani program koji sadrži četiri obavezna koraka.
PRVI KORAK – PRIVATIZACIJA
- Detalji
- Autor Jurij Gavrilečko
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 6504
Događaji koji su počeli da se odvijaju od početka 2011. godine u Severnoj Africi i na Bliskom istoku navode na misao da su posle skoro 7 godina SAD počele da aktivno ostvaruju projekat „Veliki Bliski istok“ (the Greater Middle East), koji je zvanično objavljen još u vreme DŽ. Buša – mlađeg, 2003. godine. Upravo taj plan je predstavljao bazu za novu bliskoistočnu politiku SAD. U akademskoj literaturi projekat je prvi put detaljno izložen 1997. godine, u monografiji DŽ.Kempa i R. Harkavija „Strateška geografija i menjanje Bliskog Istoka“ (Geoffrey Kempand Robert E. Harkavy. Strate gic Geography and the Changing Middle East).
Pretpostavlja se da su upadi SAD i NATO-a u Avganistan (2001.) i Irak (2003.) bili direktno povezani sa težnjama za geopolitičko prekrajanje istočnog dela „Velikog Bliskog istoka“ (VBI). Tada se radilo o Avganistanu, Pakistanu, državama Srednje Azije i Zakavkazja i Persijskom zalivu. Međutim, od onoga što su Amerikanci zamislili nije se mnogo ostvarilo. Do 2011. oni su odlučili da svoje aktivnosti na menjanju političke karte VBI pojačaju svojim aktiviranjem u zapadnom delu tog makro regiona, tako što će izvršiti smenu režima koji su u njemu bili na vlasti.
Najčešće se u „Veliki Bliski Istok“ američke geostrategije danas ubrajaju,osim „ tradicionalnog “ Bliskog Istoka i arapske Severne Afrike od Libije do Mauritanije, još i Iran, Avganistan, Pakistan, kao i Somalija i Etiopija. Osim njih, na karti DŽ.Kempa i R.Harkavija u „veliki Bliski Istok“ su uključeni i Turska, države Zakavkazja, nekadašnja sovjetska Srednja Azija i Kazahstan. Kao cilj je postavljeno da se u tim zemljama proširi zapadna demokratija.
Beogradski kvisling
Zastarelo- Detalji
- Autor Nil Klark
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 6503
Ubijeni srpski premijer je zapadna marioneta čije su ekonomske reforme donele bedu Srbiji.
Napominjemo da je ovo izdanje Gardijana iz 2003 , situacija se katastrofalno promanila za proteklih 8 godina.
Doprinos Zorana Đinđića, ubijenog premijera Srbije, je pretakanje iz šupljeg u prazno. Međutim, predsednik SAD Buš je hvalio njegovo "snažno vođstvo", dok je portparol kanadske vlade veličao "vesnika demokratije", a Toni Bler je govorio o energiji Zorana Đinđića koji je posvećen tome da "reformiše Srbiju".
U zapadnim novinama, u čituljama Đinđiću, je skoro univerzalno priznat kao bivši učenik (zapada), agititator koji je hrabro predvodio narodni ustanak protiv tiranskog diktatora i da je nastojao da usmeri svoju zemlju u novu demokratsku eru.
Ali iza te CNN-verzije svetske istorije, karijera Zorana Đinđića izgleda prilično drugačije. Oni koji su trasirali doktrinu promene režima trebalo bi da zapamte da ni Irak nije jedina zemlja u kojoj su SAD i druge zapadne vlade pokušali uklanjanje vlade koja nije odgovarala njihovim strateškim interesima. Pre tri godine je bio red na Jugoslaviju Slobodana Miloševića.
U svojoj nedavnoj recenziji biografije Slobodana Miloševića, Adam Le Bor otkriva kako su SAD sipali 70 miliona $ u kofere srpske opozicije u naporima da se zbaci jugoslovenski lider Slobodan Milošević 2000 god. Po naređenju američkog državnog sekretara Medlin Olbrajt je tajno u Kancelariji SAD o jugoslovenskom problemu bila postavljeno pitanje organizacije ustanka koji bi počistio „autokratu“ Miloševića sa vlasti.
Zvona zvone za dolar
Zastarelo- Detalji
- Autor Fidel Kastro Ruz
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 5963
Imperija je zavladala svetom više ekonomijom i lažima, nego snagom. Na kraju Drugog svetskog rata je dobila privilegiju štampanja konvertibilnih deviza, držala je monopol nad nuklearnim oružjem, raspolagala je skoro svim zlatom sveta i bila u velikoj meri jedini proizvođač proizvodne opreme, potrošnih dobara, hrane i usluga na svetskom nivou. Ipak, imala je ograničenje u štampanju papirnatog novca: zlatnu podlogu, po stalnoj ceni od 35 dolara za trojsku uncu. To je trajalo više od 25 godina, dok 15. avgusta 1971 g., predsedničkim naređenjem Ričarda Niksona, SAD nisu jednostrano prekinule tu međunarodnu obavezu, prevarivši svet. Neću se umoriti od ponavljanja toga. Na taj način su na svetsku privredu prebacile svoje troškove ponovnog naoružanja i ratnih avantura, posebno rata u Vijetnamu koji je, prema konzervativnim proračunima koštao najmanje 200 milijardi dolara i života više od 45 hiljada mladih Amerikanaca.
Na tu malu zemlju Trećeg sveta bilo je bačeno više bombi nego što je upotrebljeno u poslednjem svetskom ratu. Milioni ljudi su poginuli ili bili osakaćeni. Posle ukidanja konverzije, dolar je postao deviza koja je mogla da se štampa po volji američke vlade, bez oslonca ne neku konstantnu vrednost.
Obveznice i novčanice iz Trezora su i dalje cirkulisale kao konvertibilne devize; rezerve država su se i dalje pohranjivale u tim novčanicama, koje su, sa jedne strane služile za nabavku sirovina, poseda, dobara i usluga iz bilo kog dela sveta, a sa druge su davale privilegije izvozu iz SAD prema drugim privredama planete. Političari i akademici stalno pominju realni trošak tog genocidnog rata, koji je na zadivljujući način opisan u filmu Olivera Stouna. Ljudi nastoje da naprave račun kao da su milioni bili isti. Oni ne zapažaju da milioni dolara 1971 g. nisu isti kao milioni iz 2009 g.
Vesti sa grčkih ulica
Zastarelo- Detalji
- Autor Ivan2
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 6339
Pozdrav prijatelji, ... Pišem vam o demonstracijama koje se tokom poslednjih nedelju dana svakodnevno dešavaju širom Grčke. Oko godinu dana nakon našeg ulaska u Međunarodni monetarni fond (MMF), ljudima je dosta svega.
Svakog dana održavaju se demonstracije u 60 gradova širom Grčke. Svuda. U Atini je juče (10. jun) oko 200.000 ljudi opkolilo Parlament, vičući: "Lopovi, lopovi...", i poimence prozivajući političare. Doneli su i konopac na koji su obesili lutku koja je predstavljala političara. Žene, deca, mladi, stari, ljudi iz svih društvenih slojeva došli su sa metalnim plehovima.
Pokret se zove"Ogorčeni" a takođe, postoji i web sajt ovog pokreta kao i facebook stranica, gde se ljudi priključuju, razmenjuju ideje i organizuju se.
Ovaj pokret poziva na direktnu demokratiju, na neotplaćivanje MMF-ovog zajma, traži da korumpirani političari odu u zatvor, zalaže se za promenu Ustava, te da vlada podnese ostavku. Oni takođe kažu da žele povlačenje evra i ponovno uvođenje stare valute, drahme. Počeli su takođe da povlače svoj novac iz banaka, što je dovelo do koncentrisanog nastojanja deponenata da povuku svoj novac iz banaka i kažu da ukoliko vlada ne odbije da izvrši obaveze prema MMF-u oni će srušiti bankarski sistem.Pozivaju se ljudi da sa svojih računa u bankama svakoga dana povuku po 100-200 evra sve dok vlada ne odluči da odbije izvršenje obaveze isplate duga MMF-u , ili ne bankrotira. Šta god.
- Detalji
- Autor Miodrag Novaković
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 5311
„Die Endlösung“ ... ROGOZIN POREDI NATO SA HITLEROVIM VERMAHTOM
Pre sedamdeset godina Hitler je pod pritekstom odbrane Nemačke napao bespomoćnu Poljsku. Naravno poljska konjica nije bila meč nemačkim tenkovima i poljaci su poraženi u „galopu.“ Tako je započeo najkrvaviji i najbrutalniji svetski rat u modernoj ljudskoj istoriji. U to vreme, zahvaljujući veoma efikasnoj nacističkoj (Gebelsovoj) propagandi dobar deo Evrope i Sveta je poverovao da je „genocidna“ Poljska uistinu ugrozila „demokratsku“ Nemačku.
Upravo ovim primerom se poslužio ruski predstavnik pri NATO-u Dimitrij Rogozin, reagujući na tajne američke planove za „odbranu“ Poljske i drugih baltičkih NATO članica, koje je ovih dana objavio Vikiliks. U sklopu tih planova pod nazivom „Orao Čuvar“ Amerikanci i NATO saveznici odvajaju 9 potpuno opremljenih i mehanizovanih divizija za potencijalno dejstvo unutar Ruske teritorije, pored sistema „patriot“ dovlače i druge radarske i raketne sisteme uz granični pojas sa Rusijom- da bi istovremeno glasno optuživali Rusiju za (nepostojeću) militarizaciju u graničnom baltičkom pojasu, po principu „napad je najbolja odbrana“. Na žalost Vikiliks im je pomrsio konce, tako da je sada argument na ruskoj strani.
Rogozin je izjavio moskovskoj Rusiji Danas, da je paralela između Amerike i NATO-a na jednoj strani i nacističke Nemačke i Vermahta na drugoj strani, potpuno umesna- Jer u oba slučaja je aktivno pripremana agresija protiv miroljubive zemlje, služeći se lažnom propagandnom i prikrivenim vojnim manevrima.
U slučaju Nemačke dobro znamo da je takva praksa dovela do svetskog rata. U slučaju Rusije, svetske vojne i nuklearne sile, ne treba uopšte da sumnjamo da će današnja „Putinova“ Rusija na takve izazove odgovoriti adekvatno, što opet može samo do vodi u novi svetski rat, koji bi onda verovatno bio i poslednji rat (nuklearni holokaust) u modernm obliku- s obzirom da bi ga preživeli možda jedino „pećinski“ ljudi.
Ekonomija ekumenizma
Zastarelo- Detalji
- Autor Aleksandar Molotkov
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 5054
Bez obzira na očigledno izraženi povratak pravoslavlja u društvenu svest, rusko društvo se naglo transformiše u pravcu zapadno-liberalnog načina života u njegovim najlošijim pojavnim oblicima. Ruska civilizacija gubi poslednja svojstva identiteta – takav je paradoks „pravoslavnog preporoda“ Rusije, na bazi zapadno orijentisane ekonomije
Tradicionalna pravoslavna svest revnosno se odnosi prema problemu ekumenizma, smatrajući odbranu čistote pravoslavlja za glavni zalog svedočenja hrišćanske Istine u svetskoj istoriji. To je sasvim pravedna i principijelna pozicija na kojoj se faktički i formirala čitava ruska civilizacija. Svoj sopstveni, ne zapadno-katolički put razvoja, Rusija je ubedljivo iskazala još u 13. veku u vreme Aleksandra Nevskog, a zatim više puta potvrđivala tokom istorije. Međutim, procesi globalizacije danas čine opasnost od ekumenizma primetnijom više nego ikad, predodređujući je samom logikom integracionih procesa.