UGRIZ ZA PRUŽENU RUKU
Zastarelo- Detalji
- Autor Živorad Mrkić, Zoran Janković
- Kategorija: Prilozi saradnika
- Pogodaka: 6652
Ljubisav Orbović se svojim odbijanjem da prihvati saradnju sa Srpskim sindikalnim frontom definitivno deklarisao kao razbijač zajedničke borbe radničkog pokreta.
U burnim danima kroz koje prolazimo, kada se odlučuje o sudbini i opstanku radnih lјudi u Srbiji i njihovih porodica, predsedništvo Srpskog sindikalnog fronta je demonstriralo dve retke vrline u našoj zemlji - odgovornost i solidarnost. Ceneći dramatičnost trenutka kroz koji prolaze radni lјudi u Srbiji (zaposleni i nezaposleni, studenti i učenici koji se nadaju zaposlenju po dobijanju diplome, mučenici divlјe tranzicije u preduzećima koja su u stečaju ili pred restruktuiranjem"...) imajući u vidu sve rizike i nepopravlјive posledice koje mogu da nastupe usvajanjem izmena i dopuna Zakona o radu, Zakona o štrajku, Zakona o stečaju i Zakona o privatizaciji, Predsedništvo Srpskog sindikalnog fronta je odlučilo da postupi odgovorno i solidarno. Ponudili smo akcionu saradnju, zajedničku i solidarnu aktivnost Savezu samostalnih sindikata Srbije.
Članice organizacije Srpskog sindikalnog fronta (Udruženi sindikati Srbije „Sloga", Konfederacija slobodnih sindikata, Industrijski sindikat Srbije i Sindikat srpske policije) su rešile da pređu preko svih negativnih iskustava koje su imale sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i Ljubisavom Orbovićem, predsednikom ovog sindikalnog saveza. Polazeći od činjenice da smo uvereni da radnici i svi ostali građani Srbije očekuju preko potrebno akciono jedinstvo i zajedništvo u nastupu svih predstavnika radničkog pokreta u Srbiji, Predsedništvo Srpskog sindikalnog fronta je rešilo da se izdigne iznad svih različitosti i nesuglasica, te da zbog najvišeg interesa, kako svog članstva, ...
- Detalji
- Autor Ratko Paić
- Kategorija: Prilozi saradnika
- Pogodaka: 6423
Kako se videlo iz proteklih dešavanja koja su bila odlučujuća za izbor puta kojim će da krenu zvanični Kijev i Beograd, ispostavilo se da je Ukrajina zagrizla masni zalogaj koji joj je ponudila Rusija u vrednosti od preko 17 milijardi dolara, dok se Srbija upecala na praznu udicu briselski h obećanja. Evo o čemu se radi.
Kada je Ukrajina prvobitno zatražila od Evropske unije da joj nadoknadi štetu koja bi nastala potpisivanjem sporazuma o pridruživanju sa njom, Brisel je ponudio Kijevu manje od 10% zatražene sume, što su ukrajinski zvaničnici ocenili ponižavajućom ponudom i odbili su da nastave dalјe razgovore sa Evroplјanima. A odmah zatim, kada se predsednik Janukovič obratio za pomoć Vladimiru Putinu, Moskva je bez puno razmišlјanja dala Ukrajini sve ono što je Kijev uzaludno tražio od Brisela.
Dakle, Rusija je odlučila da kupi ukrajinske državne obveznice u vrednosti od čitavih 15 milijardi dolara, što u suštini znači davanje kredita Ukrajini da bi izbegla bankrotstvo koje joj je pretilo već u najskorije vreme. Osim toga, Putin i Janukovič su se dogovorili da Rusija radikalno smanji cenu svog gasa za ukrajinske potrošače, čak na 268 dolara za hilјadu kubnih metara gasa, što bukvalno predstavlјa poklon Ukrajini jer se cena tog energenta za nju snižava otprilike za polovinu, a to će po ocenama ekonomskih stručnjaka značiti oživlјavanje ukrajinske privrede, i dodatnu uštedu od preko 2 milijarde dolara.
Ali ni to nije sve, s obzirom da su ukrajinski i ruski predsednik dogovorili celi niz sporazuma o ekonomskoj saradnji, kao i kretanje u pravcu stvaranja zone slobodne trgovine, ali ne između Ukrajine i Evropske unije, nego između Ukrajine i Rusije.
Kako su istakli svi analitičari, to što su dogovorila dvojica predsednika potpuno isklјučuje bilo kakvu mogućnost da se Ukrajina makar i osvrne u budućnosti prema Evropskoj uniji. Štaviše, sasvim je jasno da su i Putin i Janukovič hteli svima dati na znanje da više nema nikakvog Brisela u njihovim mislima, ...
FENOMEN MAJAKOVSKI
Zastarelo- Detalji
- Autor Dušan Opačić
- Kategorija: Prilozi saradnika
- Pogodaka: 7551
I ovog novembra došao nam je u susret taj famozni dan, koji neki slave i obeležavaju, dok drugi kude i pokušavaju na sve načine da ga zacementiraju u večni zaborav. Za par godina obeležiće se i jedan vek od kada su proletarijat i seljaštvo preuzeli stvar u svoje ruke po prvi put u istoriji čovečanstva, i izveli socijalističku revoluciju, odbacujući okove robovlasničkog kapitalizma, vešto skidajući gvozdeni plašt konzervatizma sa svojih leđa, sa verom, nadom i neopisivom energijom da stvaraju neki novi svet, humanije društvo koje bi bilo u službi običnog čoveka. Tog crvenog oktobra po starom kalendaru 1917. godine, u odlučni boj sa carskim vlastima, pored radnika i seljaka, u prve redove su stali svi tadašnji eminentni ruski pisci i umetnici. Pred tu odlučujuću bitku, par godina unazad, deca sa sela, zakoračila su svojim nogama po pločnicima i kaldrmama Sankt Petersburga i Moskve, i svojim entuzijazmom, naoštrivši pera novom rečju do tada nepostojećom, urbanizovali su svoje selo i samog seljaka i svoj zavičaj preneli u gradove gde su im se širom otvorila vrata raznih „kružoka“ koji su bili pokretač i industrija progresivne i slobodne misli, čiju bi realizaciju u delo sprovela jedino revolucija. Nekoliko godina pre oktobarskog konačnog obračuna, plejada ruskih pesnika i pisaca među kojima su imena Majakovskog, Hlebnjikova, Pasternaka i Asejeva sprovode revoluciju u pesničkom jeziku, u versifikaciji, tretiranju slike i ritma u pesničkom tekstu i shvatanju akreditiva umetnosti, posebno pesničke. Avangardisti sa početka 20. veka imali su par zajedničkih tačaka koje su ih držale na okupu i uvele u revoluciju. To su bili interes za narodne mase i njen položaj, običaji, posebno folklor. Među svima njima, tom plejadom koja je menjala svet, favorit moje malenkosti, čovek od krvi i mesa, koji je svoju poeziju utopio u svoje vidno polje, kao što su snovi, erotska eksplozija, folklor čarobnog Istoka, kultura primitivnog naroda neočekivano probuđena u urbanom ...
Sramni položaj srpskih radnika ...
Zastarelo- Detalji
- Autor Kosta Milić
- Kategorija: Prilozi saradnika
- Pogodaka: 6367
Odnos prema zaposlenima i njihov položaj u Srbiji, najbolje opisuje izveštaj „Hjuman kapital indeks“ Svetskog ekonomskog foruma, gde se naša država nalazi na 85. mestu na listi od 122 zemlje sveta prema uslovima za rad.
Rang-lista zemalja:
1. Švajcarska , 2. Finska , 3. Singapur , 4. Holandija , 5. Švedska č 6. Nemačka , 32. Slovenija , 46. Hrvatska , 65. Makedonija , 85. Srbija , 118. Mali , 119. B. Faso , 120. Gvineja , 121. Mauritanija.
Autori ovog istraživanja su na osnovu 51 faktora zaključili da Švajcarska, Finska i Singapur imaju najbolji odnos prema radnicima, dok su najgore tretirani u Jemenu, Mauritaniji i Gvineji.
U četiri područja rangiranja: obrazovanje, zdravstvo, zaposlenost i okruženje - Srbija je najgore prošla po zaposlenosti, gde je zauzela ponižavajuće 118. mesto, a zatim po okruženju, gde je na 89. mestu. Pod okruženjem se podrazumevaju radno zakonodavstvo, saobraćajna i komunikaciona infrastruktura koji utiču na mogućnost ljudi da rade.
Prema obrazovanju, Srbija se plasirala na 59. poziciju, dok su, prema ovom istraživanju, od svih analiziranih faktora u Srbiji za radnike najbolji zdravstveni uslovi, prema ...
NARODNI HEROJ – MILAN TEPIĆ
Zastarelo- Detalji
- Autor Đurađ Danilović
- Kategorija: Prilozi saradnika
- Pogodaka: 6382
„Ljudi jednom u životu daju riječ, i ona ostaje ili se pogazi, ja sam dao riječ da ću biti uz ovu zemlju kada joj bude teško“- major Milan Tepić
Dana 29. septembra navršava se tačno 22 godine od herojske pogibije, danas pomalo zaboravljenog oficira Jugoslovenske Narodne Armije - majora Milana Tepića. Naime, pre dve decenije u jeku početka ratnih zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije u opkoljenoj kasani u selu Bedeniku kod Bjelovara zatekao se major Tepić,sa nekolicinom vojnika i oficira koji nisu dezertirali i dozovolili paravojnim hrvatskim formacijama zauzimanje skladišta municije i oružja.
Šta se u Bjelovaru desilo krajem septembra 1991? Jedinice 265. Motorizovane brigade JNA, koje su činile osnovu garnizona, bile su u rasulu, jer je veliki broj vojnika ne srpske nacionalnosti napustio kasarnu "Vojinović" gde je brigada bila smeštena, a njima su se priključili skoro svi oficiri i podoficiri Hrvati. Pojedine jedinice, u odsustvu borbene strategije, bile su upućivane prema Daruvaru i Pakracu ili su zauzimale odbrambene položaje oko grada, ali im je posle nekog vremena naređeno da se vrate u kasarnu. Kasarna koja je danima bila bez vode i struje, najbrutalnije napadana, a porodice vojnika koji nisu uspeli da se tu sklone, u samom Bjelovaru podvrgnute su najstrašnijem progonu. Na moral je, osim učestalih poziva na predaju, uticalo i isključenje struje i vode, nedostatak hrane...
Pošto je izostala pomoć, komandant brigade pukovnik Rajko Kovačević naredio je obustavu dalje odbrane kasarne, odlaganje oružja, predaju vojnika i starešina i njihovo postrojavanje u krugu kasarne, nakon čega su "zenge" ušetale u kasarnu iz koje se više nije pružao otpor. Jure Šimić, u svojstvu predsednika Kriznog štaba Bjelovara, naredio je da se zarobljeni vojnici i starešine skinu do pojasa, a potom su iz stroja izvedeni komandant Kovačević i njegovi pomoćnici, potpukovnik Miljko Vasić i kapetan I klase Dragiša Jovanović. Naočigled svih postrojenih ...
MMF zahteva duži radni vek
Zastarelo- Detalji
- Autor Kosta Milić
- Kategorija: Prilozi saradnika
- Pogodaka: 6617
 |
| Požuri !!! grdiće nas šef ... |
Međunarodni monetarni fond uporno zahteva da se i u Srbiji podigne starosna granica za odlazak u penziju za najmanje dve godine. Sindikati ne prihvataju ovaj predlog
Brojni su argumenti protiv zahteva MMF
Radnici koji su u punoj snazi, u penziju će odlaziti znatno kasnije od starijih kolega koji su pri kraju staža. MMF ne odustaje od zahteva da (i) Srbija podigne starosne granice za odlazak u penziju kao što su to već učinile mnoge zemlјe, pa se zato u Vladi Srbije upravo „prave analize o eventualnim uštedama“. To je jedna od prvih mera u maksimalizaciji profita, izrabljivanje do smrti i pljačka penzionog fonda.
Sve je širi i front stručnjaka, penzionerskih udruženja i sindikata koji se tome opiru, obrazlažući da Srbija ima i ekonomske i demografske specifičnosti, pa se recepti iz MMF-ove kuhinje ne bi smeli olako prepisivati.
I u Penzijskom fondu objašnjavaju da je Srbija već pooštrila uslove za odlazak u penziju, i dodaje da sadašnji zakon predviđa da starosna granica raste sve do 2023. godine. Tada će žene u penziju odlaziti sa najmanje 58 godina života i sa 38 godina staža, a muškarci sa isto godina i najmanje 40 godina rada. Sa povećanjem nezaposlenosti i sve kasnijim nalaženjem zaposlenja, po svemu sudeći, mnogi će ...
Zašto ?
Zastarelo- Detalji
- Autor Neo Marks
- Kategorija: Prilozi saradnika
- Pogodaka: 6384
Šta sve spaja SPS, DS, njihove omladince, SNS, LDP, LSV sa estradnim homoseksualnim paraderima? Ništa, sem zajedničkog gazde. Krupni zapadni kapital diriguje svima njima, a oni su samo pajaci u ovoj predstavi. Običan dekor.
Profesionalni estradni pederi i lezbejke defiluju po „proevropskim“ medijima i kukaju kako su im ugrožena „prava“ na različitost. Očito da tu populaciju ne pogađaju ni nezaposlenost, ni beznađe, ni bezperspektivnost, ni gubitak teritorija, ni robovski položaj u kome se nalaze građani Srbije. Njih pogađa samo nedostatak našeg divljenja prema njima i što ne mogu da nas maltretiraju svojim izopačenostima 365 dana u godini. Zar im iko brani da rade šta žele između sebe. Svesni su da je gen koji kontroliše seksualno opredeljenje samo u jednom malom promilu degenerisan kod homoseksualaca, a da mnogo veći procenat homoseksualaca je po opredeljenju „peder“ a ne po genetskoj određenosti.
U nama normalnim ljudima postoji genetsko usađeno gađenje prema seksu sa osobom istog pola. Priroda se pobrinula da ljudska populacija ne izgubi osećaj za normalnu muško-žensku vezu. Besomučna homoseksualna propaganda na zapadu daje rezultate takve da homoseksualnost postaje poželjan oblik seksualnosti. Upravo ovo pokazuje dekadenciju i degenerisanost zapadne civilizacije, kao direktnu posledicu degenerisnosti kapitalističkog sistema. Homoseksualnost nije problem. Uvek je bilo i uvek će biti homoseksualaca, problem je kapitalizam zapadnog tipa koji forsira homoseksualnost kao poželjan oblik seksualnosti. Krajnji rezultat takvog „razvoja“ je neminovna propast takvog društva ...